Cross: Programiranje OS-a

Sada si ti fulao! Bez obzira koliko velika bila datoteka s filmom, vrijeme izvoðenja je ISTO ( trajanje filma). A zamisli da su Windofsi samo 344 kB! Pa to bi radilo WARP-brzinom!...LOL

Uzas.

--
Petar Samardzija (woobie) 
projektilskiMAKNI@OVOgmail.com 
+385 (0)98 470 662

Moze

--
Petar Samardzija (woobie) 
projektilskiMAKNI@OVOgmail.com 
+385 (0)98 470 662

Zasnima te u HR? U SRCU bi ti sigurno zaprilili bilo koji besplatni OS.

Iz dosade.

A sto?

Potpuno normalno i sasvim logicno.

--
Petar Samardzija (woobie) 
projektilskiMAKNI@OVOgmail.com 
+385 (0)98 470 662

Jo¹ æe¹ tvrditi da je skoro propao zbog proma¹aja(?) s Vistom!?...LOL

Hmm..da! Zami¹ljam 'radosne' likove u SRCU kada im tisuæe ljudi cijeli dan u redovima èeka neki besplatni OS!?-:)

Ako je 'dekompresor' mogao obnoviti datoteku do zadnjeg bita, mo¾e i bilo koji program/proces napisan za to....

i

I gdje je problem? Komprimiranje se obavlja pri INSTALACIJI, a pri bootanju mnogo br¾i proces dekompresije!...

Znaèi, posredno dokazuje¹ da M$ slabo plaæa programere i tako se bogate razni theBilli?

Da li ti imas uopce pojma koliko zapisa na disk ima samo jedan program i jedan OS?

--
Petar Samardzija (woobie) 
projektilskiMAKNI@OVOgmail.com 
+385 (0)98 470 662

Samo ti i dalje zamisljaj. Ja sam ti samo rekao gdje si sigurno mogao dobiti beplastni OS u eri kad internet nije bio dostupan. To sam ti naveo samo jednu od mnogobrojnih lokacija.

I gdje je tu odgovor na moje pitanje? Zasto kompresiranu datotkeku nekim programom za kompresiranje ne mozes koristit u programu koji koristi doticnu datoteku ako je maknuto samo nepotrebno?

--
Petar Samardzija (woobie) 
projektilskiMAKNI@OVOgmail.com 
+385 (0)98 470 662

Uzas.

--
Petar Samardzija (woobie) 
projektilskiMAKNI@OVOgmail.com 
+385 (0)98 470 662

Sori, ja ne mogu utjecati na tvoje retardirane zakljucke.

--
Petar Samardzija (woobie) 
projektilskiMAKNI@OVOgmail.com 
+385 (0)98 470 662

manja,

Imam! Debilno MNOGO!-:)

Da procesor ima ugraðen hardverski dekomprimator, mogao bi koristiti i komprimirane datoteke. I obrnuto, tu zalazimo u redundanciju i neoptimirani instrukcioni set procesora ( po broju bitova)....

naravno da mozes... vec sam spomenuo da je to postojalo jos u doba kada je MS-DOSa bio najpopularniji OS na planeti (Stacker itd.) Postoji i danas i jos je jednostavnije.

Naravno da je neoptimalni. Zato se i zove "general purpose CPU", jer ima hrpu generalno upotrebljivih stvari. A kada radis neku specificnu stvar, onda ti onaj ostatak ne treba. Tako da bi (sto se tice instruction seta) bilo najoptimalnije za svaki program imati drugi procesor.

Samo razmisli koliko bi to utjecalo na cijenu CPUova, i koliko bi to bilo neoptimalno na svim drugim poljima (da moras za svaki program imati posebno racunalo), a da ne spomijemo koliko bi te kostalo...

isto kao kada kupis sarafciger sa 60 nastavaka, a 90% koristis samo 7 nastavaka, a nikad ih ne koristis preko 40. To je neoptimalno.

Ali bi za proizvodjaca bilo jos i daleko neoptimalnije da za svakog kupca proizvodi poseban set nastavaka, za ovog ovih 7, za ovoh ovih 19, za ovog ovih 40, a za ovog ovih drugih 40 itd!! A kupca bi takav set od njegovih specificnih 7 kao rezultat kostao puno puno puta vise nego da uzme svih 60 i baci ono sto mu ne treba.

A kada postoji DOVOLJNO VELIKA potreba, da, rade se znacajno brzi i efikasniji procesori za samo specificnu namjenu, a ne generalnu upotrebu. Npr. ASIC-i za AES256 i sl.

--
Opinions above are GNU-copylefted.

Ovako:

Pa zamisljaj. U doba dok sam ja nabavljao besplatne OSove[1] je to bilo sasvim normalno, tako sam i nabavio svoju prvu GNU/Linux distribuciju (spomenuti Slackware) na 5.25" disketama.

A osim toga, ne stoje ljudi u redovima na SRCU, nego svatko (tada; a valjda i sada) je imao nesto frendova koji su isto bili frikovi koji su po tim cudima kliktali (BBSovi, globalna povezanost mvsrce preko arnes.si, pa onda nesto kasnije su u HR pojavili UN*X, Internet i Linux), pa se posudjivalo i presnimavalo od frendova i poznanika... SRCE je mahom samo bila tocka gdje si ih dobar dio upoznao. Distribuirana mreza nastala i funkcionirala daleko prije nego je istu ideju iskoristio Bram Cohen da napravi bittorrent.

BTW to sto je navedeni GNU/Linux bio besplatan je bilo najmanje bitno[2], interesantno je bilo sto je to slobodni softver bez ogranicenja i otvorenog koda pa ga mozes gledati sto radi, uciti iz njega, te ga mijenjati i prilagodjavati svojim potrebama.

I ne samo da moze, nego to i rade svaki dan silne milijune puta. Point je?

[1] sto bi bilo ranih 90ih proslog milenija, dok je bio aktualan Linux stable kernel 1.0.9 i tek se pojavio prvi Slackware kao zamjena SLSu - ne znam tocno kada, ali definitivno bar koju godinu prije 1994, kada sam vec napisao svoj prvi MED1600 soundblaster-compatible kernel patch. [2] u to doba u Jugoslaviji je bila najnormalnija stvar na svijetu iskopirati bilo koji program, razbijanje zastite od kopiranja se uvrijezeno smatralo drustveno korisnom aktivnoscu (pomozi bliznjemu svome i snimi mu kopiju), "copyright" se stavljao kao oznaka onoga tko je zastitu skinuo i program presnimio, a da je nekome slucajno palo na pamet otici u miliciju prijaviti zbog nelegalnog kopiranja programa i krsenja copyrighta, prvo bi dobio od milicajca pendrekom po bubrezima a onda bi ga ostavili u bajboku da prespava dok se ne otrijezni i pocne normalno govoriti. Good times.

--
Opinions above are GNU-copylefted.

Sa tvog debilnog stajalista :)

--
Petar Samardzija (woobie) 
projektilskiMAKNI@OVOgmail.com 
+385 (0)98 470 662

Moguce je ali ne u smislu o kojem ja pricam. Ne mozes zip datoteku mp3-ce koristi u Winampu, kao sto i 7zip datoteku u kojoj je doc ne mozes otvoriti sa Wordom bez da prvo otpakiras datoteku.

--
Petar Samardzija (woobie) 
projektilskiMAKNI@OVOgmail.com 
+385 (0)98 470 662

Mogao bi i to da M$ napi¹e UNZIP plug-in za Word....