dc-dc konverter trebam pomoc!

Nakon blic provjera ova varijanta bi trebala zadovoljavat. Trafo ovaj: Na ulaz guras pozitivne impulse duzine 4 milisekunde i pauze 1 milisekunda. Ulaz ne smije ostat bez impulsa jer mozes spalit trafo, otpornik od 2 ohma je tu za zastitu, i za ogranicavanje struje punjenja konda, ali trafo ce se jako grijat ako nema impulsa. Vecim otporom, recimo 5, 10 ohma postizes da se kond nabija na manju vrijednost napona. Nek otpor bude 10W. To je klasican protutaktni push pul spoj. Trafo 2*9V zato da na 220 grani uz pobudu 12v dobijes oko 290v impulse. Impulsi ne smiju biti duzi od 7 milisekundi jer ce trafo otic u zasicenje i grijat se. Trafo je inace dimenzioniran za 50 hz i impulse 10+10 milisekunda na 9v, ali mi mu guramo 12v pa impulsi moraju biti ispod 7 milisekunda, a 4 milisec su taman.

Izlaz trafa, to jest njegovu 220v granu trebas tako okrenut da puni duzim impulsom.

Trafo mora biti barem 20W. Iako se cini zbog malog kapaciteta da ga je lako napunit, energetska strana pokazuje drugaciju racunicu. Svakih 5 milisekunda na 300v, energija u kondu je oko 0,1Watsecunda kad se nabije na 300v.

a posto ga ispraznis za 1 milisekundu, slijedece 4 milisekunde treba novu

0,1 watsekundu. U jednoj sekundi tako ima 200 ciklusa po 5 milisekunda, sto znaci da kond treba punit snagom 200*0,1=20 W.

Ono sa cim ces praznit taj kond ce se grijat sa 20w, a ako budes praznio kratkim spojevima od 1 milisec, grijanje ce se prenest na trafo i mosfete, zato sam i stavio ona 2 ohma da spasi tranzistore i trafo. Zato kond prazni otporom barem 150 ohma, ovisno koliko duboko zelis ispraznit kond.

Ja sam uzeo da se isprazni na oko 20v. Pri dubljem praznjenju manje se grije otpornik a vise trafo. Ako kond ne treba ispraznit ispod 100v, onda cak i snaga trafa moze biti manja.

--
Bolje da me mrze zbog onoga ¹to jesam,
nego da me vole zbog onoga ¹to nisam.
http://sotona.ath.cx

Ideja ti je super al imam par problema

Pravim CDI ureðaj za bacanje iskre na motoru motocikla. Ovaj ciklus nije stalno isti mijenja mu se vrijeme trajanja. Pri maximalnom broju okreta ciklus bi iznosio 5 ms i tada bi ova stvar vjerovatno funkcionirala ali na leru ciklus je oko 60 ms. Pra¾njenje je uvijek isto 1ms. Na niskim okretajima bih ja napunio kondenzator isto onak brzo i onda iskljuèio pretvaraè da se hladi i èeka sljedeæi ciklus a nabijen kondenzator èeka pra¾njenje. Ovaj pretvaraè na tvojoj shemi nije moguæe iskljuèit tako da kroz primar ne teèe struja. A ¹ta bi se desilo kad bih sa mikrokontrolera dovodio dva protutaktna pravokutna signala i u jednom trenutku kad napunim konenzator oba signala stavim u nulu?

Ja se vrtim oko ovoga rje¹enja na primaru, a na sekundar bih stavio grec da izbjegnem istosmjerno predmagnetiziranje.

Nekako ja mislim da se kondenzator ne mo¾e nabiti na tako visok napon u samo jednoj "poluperiodiperiodi". Mo¾da bi mu trebalo 10-ak. A za to bih trebao na trafo pustit preko 1kHz. Da li to smijem? i pitanje je ¹ta bih jo¹ sve sa tim dobio.. Kako frekvencija utjeèe na snagu? ©to ako za vrijeme preklapanja u jednom malo djeliæu sekunde obadva mosfeta budu vodila - kratkotrajni kratki spoj primara? hoæe li to smetat transformatoru?

Na ¾alost ovaj link mi ne radi a trebaju mi i proraèuni za dokumentiranje.

Kond se prazni bobinom preko tiristora. U tom trenutku sijeva iskra na svijeæici. Bobina ima oko 3 oma i ima velik induktivitet al to mi sad nije bitna stvar. Za 1 ms imam potpuno prazan kond. Tiristor prestaje vodit kad se kond posve isprazni. I tu treba zapoèet novo punjenje.

ni ovaj link ne radi..

Hvala ti puno na trudu , dosta stvari mi je postalo jasnije!

Za¹to push pul? Ja bih koristio shemu koja se koristi za VN napon televizora. Silazni brid impulsa koji okida tiristor okida monostabil i daje 4 ms za iduæi impuls, jedino treba rije¹iti PRVO punjenje pri davanju kontakta....

Probaj sa Internet explorerom.

Pogresno si postavio zadatak. Za poganjanje bobine ne treba i ne smije

200V. Stvar je puno jednostavnija. Opisat cu mehanizam bobine. Impulsom 4 milisekunde (ili 4-50 milisekundi ovisno o gasu) otvaras tranzistor koji "puni" primarnu zavojnicu u bobini. U pocetku impulsa struja je nula, jezgra nije magnetizirana, struja eksponencijalno raste vremenom i raste magnetsko polje jezgre. (vidljivo samo Internet Explorerom) Sva energija punjenja sada je u tom magnetskom polju i struji. Prestankom impulsa, odnosno prekidanjem postignute struje, zavojnica nastoji postignutu struju i dalje zadrzat kroz zavojnicu, bez obzira sto je prekinut strujni krug, ona to vidi kao visok otpor koji treba savladat, i generira visoki napon, koji je to visi sto je otpor visi. To stvara iskru za svijecicu.

Dakle, ti moras samo otvarat i zatvarat tranzistor sa impulsima koje imas sa motora. Tranzistor treba vodit onih 4 milisekunde i ne treba vodit 1 milisekundu. Ovdje se ipak postavljaju strogi zaktijevi za tranzistor. Tranzistor mora sto brze prec iz stanja vodjenja u stanje ne vodjenja, mora biti onaj sto vole zvat impulsni. I mora biti za visoki napon, od barem 400-800V bez obzira sto ce biti prikljucen na

12v. U trenutku prekida, na njemu se javlja visoka naponska spica koja za odnos transformacije baca iskru, pa ne smijes tu spicu blokirat diodom paralelno tranzistoru kao kod releja, jer onda nista od iskre. Tranzistor te spice mora prezivjet, a ima tranzistora (ne znam koji su) bas za tu namjenu koji u sebi imaju ugradjenu zastitnu diodu, ali zenericu, da zastita nastupa tek kada naponskoj spici vrijednost premasi probojni napon tranzistora. Tranzistori u bobinama svih novih auta su njihova rak rana, i cesto crkavaju bobine, pa im treba posvetit paznju. Shema ovisi o tome koji su impulsi masa, oni 4 msec ili oni od 1 msec. Ako su masa oni od 1 msec, spajas ih izmedju baze i emitera, a na bazu prema plusu otpornik od oko 100-200 ohma da tranzistor vodi kad nema mase, to je za impuls 4 msec. Ako taj generator impulsa ne moze izdrzat struju sto tece sa plusa preko tih 100 oma, treba jos jedan tranzistor ili dva kao driver.

--
Bolje da me mrze zbog onoga ¹to jesam,
nego da me vole zbog onoga ¹to nisam.
http://sotona.ath.cx

>
>

Zeljezo nije ferit, ima histerezu da boli glava, i bez pomoci kontra struje, pre sporo se razmagnetizira, i uzasno grije jezgru i tece beskorisna stuja kroz tranzistor. Uz to sno se magnetizirano ne razmagnetizira, jos je i u zasicenju, badava mu nabijas struju kroz zavoje, magnetsko polje dalje ne raste. Inace, bridovima impulsa nema punjenja takvog kapaciteta, kapacitet se ne moze punit necim sto eksponencijalno opada, moze ali tu bi bilo besmisleno puno jalovine za postignut zeljeni napon.

Ali cijela stvar je pogresno postavljena, uopce mu ne treba 200v.

--
Bolje da me mrze zbog onoga ¹to jesam,
nego da me vole zbog onoga ¹to nisam.
http://sotona.ath.cx

Znam ja o èemu ti meni prièa¹. Prièa¹ o tranzistorskom paljenju a ja ¾elim napraviti kondenzatorsko ili tiristorsko. Svako od njih ima neke svoje prednosti i nedostatke. Meni se vi¹e sviðaju prednosti kondentazorsko-tiristorskog paljenja.

Ne znam koliko si upoznat sa kondenzatorskim paljenjem. Taj napon zna iznosit i do 400V, èak sam negdje vidio i 500V. Nije bobina direktno na 200 pa da taj napon stalno tjera struju kroz nju. U pitanju je impuls koji trenutno opadne. A ima puno veæi dV/td nego kad iskopèa¹ tranzistor. ©to daje neke druge kvalitete iskre.

Za tranzistorsko paljenje bi najbolji bio igbt koji ja ovdje u slavoniji ne mogu pronaæi.

Noviji automobili se vraæaju tranzistorskim elektronskim paljenjima zbog razvoja prekidaèke elektronike i drugaèijih konstrukcija bobina a to je druga prièa, vratimo se mome dc-dc konvertoru. Dosta sam pitanja postavio u odgovoru na tvoj prvi post, kako ti se èine te moje prepravke?

Jel on zapravo radi na principu Flyback convertera. Sviða mi se ¹to je shema jednostavna, jedan mosfet i jedna dioda

Isto to se javlja i zbog poluvalnog ispravljaèa.

Mislim da VN od televizora imaju ferit na ne ¾eljezo.

Jel ferit otporniji na istosmijerno predmagnetiziranje?

Pa èek zar i onaj tvoj prvi pretvaraè ne puni kond impulsom?

Treba treba!

Aha, da.

Ovako to izgleda za Operu: "Disable Javascript" (globalno) -> Uèitaj link. -> Reci browseru da se za tu stranicu pretvara kao da se radi o Internet Exploreru. -> Ukljuèi Javascript -> surfaj dalje

Ne znam èemu to kompliciranje.

Ma nisu drugi klijenti iskljuceni zato jer ih mrzim, nego zato jer ne znam napravit pravilan kod za vise preglednika. Bjeze iz centra forme kalica, fotovi dobivaju cudne velicine i drugo.

--
Bolje da me mrze zbog onoga ¹to jesam,
nego da me vole zbog onoga ¹to nisam.
http://sotona.ath.cx

Dobro, vracamo se na prosli post.

--
Bolje da me mrze zbog onoga ¹to jesam,
nego da me vole zbog onoga ¹to nisam.
http://sotona.ath.cx

Ne treba komplicirat mikrokontrolerom, sklop za ogranicavanje duzine trajanja impulsa slozi se sa smit trigerima i kondom. Isto tako i zastita da sklop ne crkne u odsustvu impulsa, ono je bila samo principijelna shema.

U datom slucaju kond se moze napuniti samo jednom poluperiodom jer je dovoljno dugacka. Zato treba trafo volumen, odnosno snagu.

Moze se punit i sa vise poluperioda, ali trafo za jezgrom od mekog zeljeza, kakvih ima na trzistu ne podnosi vise frekve od nekih 300 hz, i tu vec stvara velike gubitke.

To se tu ne moze desit kad im tranzistor u spoju invertera osigurava protutaktnu pobudu. Naravno, jedan jako kratki dio vremena vode oba istovremeno, to je za vrijeme prelaza, ali to je toliko kratko da jezgra ne stigne reagirat.

Posto tebi treba oko 300v nabijen kond kojeg ispazni bobina preko tiristora, onda ti za generiranje toga napona uopce ne trebaju impulsi 4 i 1 milisekunda. Taj isti sklop mozes pobudit cetvrtastim impulsima od 100-200 hz, a ne onima koji ovise o stisnutom gasu.

Trafo bi ja tada stavio 2*6V/220v . Sa pobudom od 100Hz na 12V ne bi otisao trafo u zasicenje i lijepo bi radio davajuci van 440V peak ili 880v pp impulse jednake duzine. Snaga na izlazu bi bila dvostruka od nazivne snage jezgre na 50 hz. Na izlaz 440V staviti gretz sa diodama 1n 4008, i iza njega bi bilo 440v istosmjerno, gotovo ispeglano. (Posto se radi o kvadratima a ne sinusu, tu ne vrijedi mnozenje sa korijen iz dva) Probaj taj sklop slozit, i u praznom hodu nista se nece grijat.

Sa izlazom 440v puniti kond od 2,2 mikrofarada, ili cak veci, ali preko otpornika. Otpornik dimenzionirati tako da kond postigne napon od recimo 300V sa punjenjem 440v u vremenu od 4 milisekunde kada je kond potpuno ispraznjen. Konkretno to je 1,6 kiloohma.

(brebaci se na internet explorer da vidis stranicu)

Nakon 4 milisekunde nek proradi tiristor i isprazni kond. Ne treba isklljucivat punjenje konda, za vrijeme praznjenja, iako se i to moze rijesit tranzistorom za blokadu ako tiristor nece htjet prec u stanje ne vodjenja jer nije dovoljno spraznjen kond. Isto tako kada su impulsu duzi od 4 msec, kod manjeg gasa, kond ce se napunit preko 300v, pa ako se to zeli sprecit, treba napravit blokadu, to jest prekinut punjenje konda.

--
Bolje da me mrze zbog onoga ¹to jesam,
nego da me vole zbog onoga ¹to nisam.
http://sotona.ath.cx

Feriti zbog toga podnose puno vece frekvencije pa se daju slozit velike snage na maloj jezgri. Namjerno izbjegavam upotrebu feritnog trafa jer nisu dostupni, a ono sto povadis od kojekuda treba prematat. Mogu ti izracunat brojeve zavoja za pojedine primjere, ali el nije bolje uzet gotov trafo pa makar bio i od zeljeza.

Razlika je u tome sto ga puni sirinom impulsa a ne prelaznom pojavom koja iz visoke vrijednosti naglo eksponencijalnno opada.

Mogao bi slozit i shemu sa obicnom zavojnicom za zvucne skretnice, dobile bi se vrlo visoke spice, ali to nikad nisam slagao i vidio kako se ponasa kad treba pumpat i snagu. Mogle bi mi neke stvari promaknut, sto se cesto desava, jer neke stvari ne vidis odmah.

--
Bolje da me mrze zbog onoga ¹to jesam,
nego da me vole zbog onoga ¹to nisam.
http://sotona.ath.cx

Mikrokontroler svakako imam u sklopu. On mi odreðuje vrijeme okidanja tiristora. Pomalo i mijenja kut paljenja u ovisnost o broju okreta. Tako da ne treba taj dodatni sklop sa smitom.

Ovo mi je jasno.

Znaèi i ovo me ne treba brinuti!

Sa 200Hz unutar 4ms imao bih samo jedan cijeli impuls od 2,5 ms a drugi ne mo¾e stat. Ako ¾elim vi¹e impulsa moram jo¹ dignut frekv. A ako ¾elim veæu frekv. moram uzet feritnu jezgru. po¹to takve nema za kupit moram motat trafo. A za to opet treba proraèun!

Za¹to mora iæi preko tako velikog otpornika? Nekako mi se to èini da taj otpor mora imat veliku snagu. Kako sam sku¾io veæi otpor du¾e se puni. Ako bih stavio manji otpor kraæe se puni al vuèe veæu struju pa treba jaèi trafo, treba nekako naæi kompromis izmeðu svega toga... I jel mo¾e ikako bez otpornika, nekako ih ne volim u energetskoj elektronici! Svitak ima veæ neki svoj otpor. Ako bi bez njega jo¹ br¾e punio kond mogu ga sa mikrokontrolerom prekinuti i prije 4ms, ako ga mo¾e napuniti za 2 opet dobro!

Pa neæe htjet ako punjenje radi, stalno æe ga dr¾at u voðenju zbog punovalnog ispravljanja

I za tu blokadu æe opet biti odgovoran mikrokontroler.

Kad ugasim Javascript onda otvori samo naslovnu i neæe dalje. Kako da ka¾em operi da se pretvara kao da se radi o IE? Mikrofon mi ne radi :o)

Iskljuèi Javascript, odi na Settings, Quick Preferences, Edit Site Preferences i na zadnjem tabu (Network) pod Browser identification odaberi "Mask as Internet Explorer". Nakon toga opet ukljuèi Javascript.

Hvala!

Nije bitno, jer prestankom impulsa pozitivne poluperiode, gretz okrene impuls negativne poluperiode u pozitivan, ostaje samo prelatna pojava i rupica od par mikrosekunda, skoro ko DC. Znaci tak svejedno koja je frekvencija. Kond se ne puni prelaznom pojavom, nego cistim "true" RMS-om.

100 Hz je odabran jer za razliku od 50hz moze na istoj jezgri razvit dvostruku snagu. Sa 200 hZ nisam siguran u jezgru, a i snagom nista ne bi dobio, ostala bi ista kao na 100 hz, jer jezgra bi se sa dvostruko kracim impulsima stiigla magnetizirati do upola svoje nazivne vrijednosti. Za udvostrucit snagu tada bi trebalo trafo u komercijalnoj izvedbi 2*3V/110V da se dobije isti naponski efekt kao na 100hz, a taj trafo kod nas nije dostupan. Ako ti je dostupan sa americkog trzista onda u tom spoju bi 10W jezra razvijala 40W snage.

Nije to velik otpor za 440V !

Moze i bez otpora, nece nista stradat, samo kond ce se tada brzo napunit na

440v, a ti si trazio prirast u vremenu. Mozes izbacit i onaj 2 oma otpornik ili ga smanjit.

Ako je tiristor sam u seriji sa bobinom na kondu onda nece, moras mu prekinut struju.

--
Bolje da me mrze zbog onoga ¹to jesam,
nego da me vole zbog onoga ¹to nisam.
http://sotona.ath.cx

Puno ti hvala, uspio sam shvatit kakav i koliki problem imam.

Transformator sa ¾eljeznom jezgrom koje mogu nabaviti kod nas su mi nekako na granici sa snagom koju trebam. Pored toga velikih su dimenzija za jedan ovakav ureðaj.

Mo¾da bi bilo jednostavnije al mi se nekako èini da nije bolje.

®eljezna: +ne moram ga namatat

-velik

-te¾ak

-ga moram kupit

Feritna:

+malen +lak¹i +ne moram se bojat istosmijernog predmagnetiziranja kad ga dignem na veæu frekvenciju

-moram ga namotat

-treba ga konstruirat

Evo ja æu se prihvatit izazova, uzet si feritnu jezgru i jo¹ ne¹to nauèit!

Treba krenut od jezgre, znam da njene dimenzije, presjek, volumen odreðuju maximalnu snagu. U napajanjima za raèunalo se koristi jezgra sastavljena od dva komada oblika slova EI. Ima ih manjih i veæih al su uglavnom manji od onih ¾eljeznih koje ja mogu kupit. Tjeraju po 200-500W, vjerovatno na veæoj frekv mislim oko 100 il 150 kHz. Ja bih i¹ao do najvi¹e 10kHz.

Dobio sam slièan iznos snage kao i onaj tvoj proraèun.

©ta sad sa brojem zavoja i debljinom ¾ice?

Naj radije bih odoka, po 15ak, 20 zavoja na oba primara malo deblje ¾ice a na sekundar 300, 400 zavoja malo tanje ¾ice, pa se malo oko toga vrtio eksperimentalno!

Ima¹ kakve formule za to?