Half bridge od 220 V smps !!??

nije na nuli nego na - polu ispravljenog mreznog napona, masa mosfeta (primarna masa) i masa SG-a (sekundarna)_nisu_ (i nesmiju biti) spojene

pobudni trafo sluzi i za galvansko odvajanje SG-a od mosfeta i za njega se moze koristiti pobudni trafo iz ATX-a.

zenerica se brine za prenapone na gateu mosfeta ali za peakove sa glavnog trafa mora postojat nekakav snubber.

njega: push pull metod nema taj kond

Bez tog konda mosfet bi kratkospajao 400uF kond pa bi pregorio a napon na drugom 400uF kondu bi narastao na Vcc (+300V) pa bi on explodirao!!

kak nebi smjele biti spojene: kod push pull se spajaju! bas moraju biti spojene.. mislim zbog ceka nebi smjele biti?

pa ne sluzi samo za galvansko odvajanje nego na napon izmedju gate i sourcea gornjeg mosfeta bude manji od +-/20 V npr kod push pull gdje primar ima srednji izvod a source oba sva mosfeta je na masi.. tada je ta masa na istom potencijlu tj spojena je zajedno s masom sg-a

pa zar u ovom slucaju nije moguce tako za donji mosfet?..

da ali ionako je u seriji induktivitet trafoa.. koliki mora biti cond? i pretpostavljam da ovisi to o induktivitetu primara tj felicini ferita trafoa.. tj zasto ovdje stoji bas 1 uF?

SG-a

Ovisi kako se upravlja mosfetima. Veliki broj SMPS-a s PP topologijom se napaja niskim naponom pa se SG nalazi u primarnoj strani i direktno je napajan a mosfeti su spojeni izmedju primara i GND-a. U ovom slucaju je moguce spajanje mosfeta direktno na SG /napon na gateu mosfeta je oko 12V/. Povratna veza izvodi se preko otponika sa sekundara ili u slucaju izolacije preko sklopa s optocouplerom.

Kod 220VH/B SMPS-a, gornji mosfet se nalazi na oko 115V pa je za pogon potreban trafo. Donji mosfet se moze pogoniti direktno iz SG-a ali je onda SG na mreznom potencijalu, povratna veza se mora raditi preko optokuplera zbog izolacije primar sekundar /komplicirano zbog nelinearnosti/ a mora se raditi i dodatno napajanje za SG (koje je takodjer na mreznom potencijalu!).

Ovo problemi se izbjegavaju jednostavnim premjestanjem SG-a u sekundarni dio ali se drivanje oba mosfeta sad mora vrsiti preko trafa.

na

primara

Radilo bi bez njega ali je stvar onda vrlo osjetljiva na duzinu impulsa, simetriju impulsa, kratki spoj na izlazu....

pogledaj shemu AT/ATX-a, to je H/B SMPS.

pa sta odna ako je ? sg na mreznom potencijalu? a valdjaj e szbog sigrunrosti bolje da je SG odvojen od visokog napona?!

moze li se umjesto pogonskog trafica koristit optokupler? da li si ikad sam radio switchere ili poznas samo teoriju?

povratna veza se mora raditi preko optokuplera

ionak i ovak SG terba dodatno napajanje!! ili bi bilo moguce ugraditi mali akumulator za pokrene SG a dalje se SG napaja prek sekundara glavnog trafoa?!

kak pokrenut SG bez pocetnog akumulatora i sl? opet ti ak en koristis acumualotr treba jos jedan trafo?! da napaja sg

i sta mislis jel bolje radit half bridge s 220 nego push pull i koristit mosfete za 1000V (slaba struja veci otpor ) mislim da je half bridge korisniji na kraju od push pulla ?

Nije problem sigurnosti nego se komplicira povratna veza (treba optokupler i jos elemenata za linearizaciju) i napajanje SG-a (treba dodatni trafo ciji se sekundar nemoze koristit nizasta drugo)

Moze ali se onda sve uzasno komplicira jer trebaju tranzistorski driveri za mosfet, napajanje za njih...

BTW zasto je taj trafo takav problem??

jedno 10 komada (a mozda cu 220V>2*60V/4kW)

Treba, ali je lakse izvesti ako je na niskonaponskoj strani (pogledaj rjesenje u AT-a, samooscilirajuci start) a cesto vec postoji i dodatni trafo male snage (za logiku...) koji radi non-stop.

Za iskoristenje neznam, ali kod PP postoji problem s pojavom 2*napona napajanja na mosfetima i simetrijom namotaja na trafu koje HB nema a i inace nisam vidjao PP na 220V.

Daj mi karakterisitke i brojeve namotaja tog trafica? koliki mora biti povrsina presjeka i koji omjer napotaja: da li da ga drajvam diskretno ili preko onog UCC (neznam puno ime)

znaci da rezimiramo: sg drajva mosfete prek tog feritnog trafica (i dodatnih elemenata ako je potrebno, da li je izlaz SG dovoljan da drajva SAM taj feritni trafic? ) SG se napaja preko malo trafica samo za njega... "zemlja" sg-a i malog trafica za njegovo drajvanje NIJE spojena sa zemljom "pogonskog dijela" (ne mislim na zemlju trafica nego na taj krug vezan uz napajanje sg-a)

sto bi bilo kada bi naoravili sklop kako sam ja mislio: gornji mosfet se drajva preko f.trafica, donji direktno iz sg-a , "zemlje" sg-a maloga trafilca i pogonkoga dijlea sve su ZAJEDNO spojene... : zasto bi tada smetalo ako povratna veza nije prek optokuplera? ako zemlje SG.a i izladnog dijela nisu spojne zajedno.. kako ja vodim poratnu vez na SG? to je moguce dada tada SAMO preko optokuplera

sorry mozda sad ovo sve skuoa izgleda s brda s dola.. pogledat cu danas atx shemu .. pa cu vidjet ista tocno zelis reci

makar jasno mi je ovo s pogonskim traficem...

Ako oces dodi do mene i dobis 5 namotanih takvih trafoa.

Nemas galvansko odvajanje.

Zato ako radis s povratnom vezom sg stavis u sekundar.

Pogledaj, pola odvora je tamo koje si pitao.

pa radi se o tome da zelim naucit napravit to sam.. .. nije mi problem namotat takav trafo.. ali me zanima "kako se mota" mislis ti imas gotovih iz ATX napajanja viska? zainteresiran sam i za "glavne" ferite iz AT X napajanja ak imas viska..

Glavnih imam viska slabih(napajanja deklarirana za 200W). Te ti mogu dati par komada.

Mi smo gornji MOSFET pobudjivali sa galvanski spojenim sklopom/driverom koji se napajao po principu bootstrap napajanja i stvar je radila odlicno!

Z

sad na hrvatskom :)))

bootstrap?

Uh pogledaj si osnove, svako starije pojacalo je rabilo bootstrap napajanje za pobudu gornjeg poluvodica (ili doljnjeg) naprimjer na shemi

ti cine kombinacija R10 R11 i C5, to osigurava adekvatno otvaranje poluvodica u doljnjoj grani kad napon ide do doljnjeg raila, ili kod starih shema kao ova kombinacija R1 R11 i C6... Izraz je nastao prije puno godina i imao je veze sa oblacenjem cipela preko pomagala na nacin da sam sebe dizes sto po zakonima fizike nije moguce, tocna povijest i opis ti se nalazi u knjizi tranzistorska audiopojacala od Jelakovica? Istu aplikaciju ali u drugom smislu imas u Philips power semiconductors aplication handbook ili tako nekako a ja sam ju doradio za ovo sto nam je trebalo... Znaci kond C6 je napunjen skoro na vrijednost polovice napajanja kad pojacalo nema signala, kad izlaz krene gore (a na njega je spojen - konda) onda ce ti kod zadnje sheme plus konda biti na cca 30-tak volti vecem potencijalu od izlaza pa cak i od +Vdd jer ako se izlaz ljepi na

+Vdd minus volt vise manje zbog zasicenja izlaznih poluvodica onda ti je na + konda u odnosu na masu u tom trenutku 70V sto osigurava pravilnu pobudu u slucaju gornjih poluperioda preko otpora od par Kohma sto ne bi bio slucaj da nema tog sklopa sa kondom jer bi struja pobude drasticno pala zbog premalog napona na R11 i eto izoblicenja... Danas se to rijesava sa izvorima konstantne struje sto je po meni bolje rijesenje ali svakom svoje, ova aplikacija se da iskoristiti i za stosta drugo... E sad slicna fora za SMPS kondici cca 10-100 mikrofarada su bili spojeni kao napajanje malog push pull drive izlaza koji je vezan na MOSFET sa BC 639/640 samo kond se nije punio preko otpora vec preko diode/otpor kombinacije da se brze puni dok je "dolje" i kad situacija to zahtjeva on odleti gore na +300V i osigurava 15V za taj drive sklopic koji moze otvoriti ili zatvoriti mosfet po zelji bez obzira na kojem je potencijalu... Na baze je signal isao preko tranza sa mase spregnutog preko parsto kila na +300v tako da je taj imao najtezi zadatak ali je radio sa malom strujom i mogao je potezati cijeli sklop (mora biti tranz koji drzi veliki Uce inace imas dim)... Z

Tako sam napravio jedan smp s 230V na +-30. Samo sam stavio l6384 jer sam ga imao doma, a nutra je sve potrebno:).

znaci da za "logic input" za taj l6394 mogu koristiti SG ?

hvalan opsirnom odgovoru..

koja je prednost ove metode spram driving ferita? u ovom slucaju imam galvanski odvojen driving dio od "power" dijela

Prednost je veci frekventni raspon i tocnost faze od ferita, bolja kontrola dead time-a, mana galvanski je spojen preko parsto kila sa VN dijelom... Dosta je jednostavno rijesiti drive za sve mosfete sa jednim trafacem sa vise namota u sekundaru ali onda naprosto nemas mogusnost kontrole dead time-a... Ako ti se ne da motati ili nemas ferita na lageru radi i ovo sto ja znam isti utjecaj za i protiv nekim realnim karakteristikama ti imaju osobne preference sto ces rabiti...

Z

Cuj mogli smo mi rabiti i HIP 4080 on ima sve u sebi i high side drivere, i jesmo ali kasnije je u igru usla i cijena, dostupnost a bilo je to davno... Tako da samo napustili HIP i sve radili sami full PWM sa ultra el cheapo dijelovima... Koliko kosta l6384? Kak je nabavljiv (chipoteka nema vidim)? Ovo kaj smo mi radili najcesce imas na lageru a cijena je cca 3-5 kn... Z

Prije sam ga platio 8kn i kupio sam ga za drugu upotrebu i ostalo je par komada. Sada je prek altpro 12kn. Njega sam koristio jer nisam imao doma male bipolarne tranzistore koje drze 500V(za lvl shifter), imao ovoga viska. Dobro mi je kaj se drajva logicki i kaj se s otpornikom moze regulirati deadtime(na zalost ispod

150ns nede). I ima dovoljno jake tranzistore za neko normalno drajvanje jednog irf840. I s njim je sklop dosta manji.

zasto je regulacija dead time-a toliko bitna?