Upravljanje racunalom paralelni/USB ctrl sa 8 kanala

mozda ovo

uln2003 u Tratinskoj 20

Davno pravljeno.... vrlo trivijalno za izvesti, radi k'o zmaj. Ni¾e na linku komplet sa shemom poja¹njenjima i malim programom (MS VB) za upravljanje. Inaèe mo¾e se upravljati i bez njega na naèin da se digne Generic print driver i jednostavno iz bilokojeg tekst editora se ¹alju na print karakteri A B C D E F G H za ukljuèeneje, a a b c d e f g h za iskljuèenje pojedinog releja. Inaèe projekt je iz Elektora. Preporuka.

Pozdrav

--

DarioD
http://free-os.t-com.hr/dominovic/

Thx svima, zanima me u cemu je bitna razlika u ovoj varijanti i onoj zaista krajnje jednostavnoj sa samo ULNom sa ovog linka

i zanima me da li se moze na isti nacin upravljati i ovog koji ima samo ULN

U upravljanju. Upravo ono sklopovlje vi¹e na mom prijedlogu omoguæava paljenje/ga¹enje pomoæu 8 gore navedenih karaktera. Praktièno program u nekom osnovnom obliku nije ni nu¾an (iz notepada... ako ¾eli¹ ukljuèiti 6. relej, napi¹e¹ F i Print, upaliti 2. B i Print, ugasiti 5. e i print., mo¾e¹ iz cmd-a, jednostavnog QBASIC programa, kakogod). Ni¹ta drugo. Vi¹ak sklopova se dakako na drugi naèin kompenzira ne¹to kompliciranijim programom, ali ako kupuje¹ kit i program zajedno, onda je nebitno. U ovom sluèaju shema i program su ti besplatni. Daklem ostaju dijelovi i tvoja volja i slobodno vrijeme :-)

--

DarioD
http://free-os.t-com.hr/dominovic/

Da se nadovezem...... Teoretski bi se time moglo upravljati i preko Comodore-a / Atari-a??? Ili napisati program u Basic-u i vrtiti na 286-ici iz DOS-a???

Bez obzira na moju vreme¹nost, na ¾alost tehnologije kuænih raèunala ispod XT PC-a su mi nepoznate. Stoga odgovor za 286-icu, stepenicu ispod XT

8086-icu i sve ono ¹to je poslije 286-ice (386, 486, P1.. sve do dana¹njih) odgovor je da. Iz DOS-a (3.0 - nadalje, svih MS WIN).... da. Iz komandne linije, DOS editora.... da

Pozdrav

--

DarioD
http://free-os.t-com.hr/dominovic/

Thanks.... skozio si smisao pitanja, a to me zanimalo.... Naime mislio sam da bi neka prastara 486 sa recimo procom od 120 MHz mogla sasvim solidno kontrolirati neki proces preko printer porta pokretana programom pisanim u DOS-u....

Ovo bi mi bilo zanimljivije jer ga zelim upravljati preko web preglednika, daklem na web serveru ce bit zastekan, i mislim da mi je u tom slucaju najjednostavnije upravljanje iako mi se svida onaj kit iz chipoteke k8055 jer ima i ulaze pa mogu prosiriti mogucnost upravljanja ali ce mi bit teze implementirati u web... a tko zna mozda bude i jedno i drugo pa cu se igrati.

Dosta starijih industrijskih uredjaja i mjernih instrumenata (npr. logickih analizatora, ...) je unutra imalo 286 ploce. Vjerojatno u to vrijeme bas i nije bilo previse drugih mikroprocesora, PC je bio jednostavan za programiranje, a ISA kartice su se mogle relativno jednostavno projektirati i izgraditi u samogradnji...

Ako nekom treba za eksperimetiranje poklanjam 6, 7 386 ploca (AMD 386SX i DX) a mozda imam i koju 486 ;)

--
________
Pozdrav,
Walter

Sjeæam se nekih CNC strojeva koji su imali 80186. Èovjeku koji nakon 15 godina mora odr¾avati assembler kod za njih, moja suæut. :)

Nego, usputno, za¹to koristiti za takav posao neku x86 kantu koja guta X watta snage, kada se mo¾e preko vikenda nakucati kod za ne¹to ¹to tro¹i

100-200 mW?

Postoje i low-power x86 kompatibilni procesori, a postojali su i mikrokontroleri koji imaju x86 set instrukcija...

Imam neke starije primjerke analognih mobitela sa 80186-kompatibilnim procesorom NEC V25 ili V40, stvar radi po 3-4 dana na NiMh bateriju

Jos od davnina gotovo uvijek je lakse/brze/jeftinije re-usati vec napisani kod, nego razvijati istu stvar iz pocetka na novoj platformi.