Opet o tiskanim plocicama

Ono sto sam ja vidio kod jednog naseg obrtika prije nekih 10-15g je bilo relativno jednostavno. Dvoslojna.. Prvo izbuse rupice, onda sitotisak u negativu, znaci vodovi i rupice ostaju nezasticeni, bez boje. Onda neko pranje/ciscenje nezasticenog bakra i uranjanje u neku tekucinu koju su majstori zvali "aktivni bakar". To je kemijsko nanosenje bakra na sve, znaci na rubove rupica se "navuce" tanak sloj bakra. Ili ide prvo nanosenje bakra a onda sitotisak, ne sjecam se vise. Nakon toga kositrenje, elektro, kositar ostaje na vodovima i rupicama. Poslje ide kemijsko skidanje boje te jetkanje sa kemikalijom na bazi amonijaka, nesto takvo. Postoji sad tu jos nekakve obrade da se taj kositar jos razlije pa izgleda onako svijetli ali to ta radionica nije imala. Sve zapravo izgleda jako jednostavno ali su kemikalije skupe, aktivni bakar koji nije postojan, znaci kad se "aktivira" mora se "potrositi" jer sam propada. E sad, ovo je ocevid iz prakse.. kakva je teorija to valjda google zna! ;)