turpijanje o fizici

50 joula je relativno mala energija, radi usporedbe, dugmasta baterija u satu ima barem 1000 puta vise. Kalkulator je tocan, a trebas razlikovat pojam snage od pojma energije. W kraj tog kalkulatora nije watt nego po SI Work=rad=energija, snaga je P (Power) 50 joula = 50 w/s nije snaga, nego energija. to znaci da moze razvijat snagu 50w u trajanju 1 sekunde, ili 5w u trajanju 10 sekundi, 50 000w u trajanju 1 milisekunde.

A kako to izvest bez tiristora od lokomotive? Kond 1000 mikrofarada mozes nabit na 350V trafom velicine nokta, oscilatorom i sa 1,5V baterijicom. Slicno radi i blic na fotoaparatu. Brojcano recimo izgleda ovako; iz baterije uzima snagu 6W (1A kod 6v) u trajanju 5 sec, ulozena energija je 30 w/sec ili 30J i premjestena je u kondenzator. Energiju je potrebno premjestit iz dva razloga, jedan je sto lampa bljeskalice za rad treba puno veci napon od baterije, i drugo, treba razvit puno vecu snagu nego baterija moze dati, ali zato u jako kratkom vremenu.

Kod bljeska lampa tu energiju 30w/s oslobodi za 0,01 sec i razvije se snaga bljeska od 3000W.

"

Idemo sad sa teorije u praksu. Na binsima je principijelna shema jedne takve sprave. Hoce li svi tiristori u ladicama chipoteke , tevetrona i elmatisa spojeni u paralelu , hladjeni svetom vodom moci izdrzati ovu konfiguraciju ?

molim te vidi binse

Hoce, i to samo jedan, i ne treba ni hladnjak, odnosno neces moc osjetit ni toplinu nosom. Tiristor mora biti 400 voltni ili vise, i za struju ovisno o induktivitetu primara te bobine.

Gledaj, uzmimo da je sklop prikljucen na 350V dovoljno dugo da se kond preko

1 k i induktiviteta nabije Pustis puls u trajanju 1 sec. Kond se preko thiristora i zavojnice prazni. Bez zavojnice, struja bi hipotetski bila beskonacna, ali zavojnica u trenutku prikljucenja napona 350V ima struju nula koja raste sa vremenom, i kond se pocinje praznit sa vrlo malom strujom, ne beskonacnom, koja ima tendenciju rasta, ali joj prirast struje zaustavlja praznjenje konda, odnosno padanje napona konda, koji ubrzo pada na nulu. Koliku struju ce postic, treba znat induktivitet + omjer zavoja + teret na drugom kraju trafa. Induktivitetom se moze postic da ta struja bude mala, 1A ili 1mA tak sve jedno, i kolicina osloboðene energije na izlazu bude uvijek ista bez obzira na struju, ali vrijeme oslobadjanja nece biti isto.

I kakvo hladjenje svetom vodom, pa taj sklop ni hipotetski ne moze ni malo zagrijat tiristor, ali ga moze spalit napon i kratki puls struje, koji nije dovoljan za zagrijavanje.

To ne znaci da trebas naslonit nos, ni taknut prstom, topline nema, ali te moze ubit 350V.

ovo razvija

prodid=1608

Ima i duplo jaèih :)

u

Pojasni ovu tvrdnju, da nisi malo pretjerao?

Nedostaje inverzno polarizirana dioda. I bilo bi nepraktièno puniti kondenzator preko otpornika iz dva razloga: vremenska konstanta 1000 ohm i 1000 microF je 1 sek ¹to znaèi da bi se za 1 sek kond nabio samo na oko 220 V, a uz to otpornik bi trebao biti snage oko 50 W ¹to je nepotrebno bacanje energije.

Na binse sam stavio sliku pastira snage 10 J koji sam izradio pred 15 godina, onda je to bila respektabilna snaga (Petar bi sasvim ispravno rekao energija). Opalio ga grom pa je do¹ao na popravak. Sve je znatno predimenzionirano. Kondenzatori su po 100 microF nabijani na 350 V, Thyodul je 60 A, trafo je prijenosnog odnosa 1 : 20.

Nedostaje inverzno polarizirana dioda. I bilo bi nepraktièno puniti kondenzator preko otpornika iz dva razloga: vremenska konstanta 1000 ohm i 1000 microF je 1 sek ¹to znaèi da bi se za 1 sek kond nabio samo na oko 220 V, a uz to otpornik bi trebao biti snage oko 50 W ¹to je nepotrebno bacanje energije.

Na binse sam stavio sliku pastira snage 10 J koji sam izradio pred 15 godina, onda je to bila respektabilna snaga (Petar bi sasvim ispravno rekao energija). Opalio ga grom pa je do¹ao na popravak. Sve je znatno predimenzionirano. Kondenzatori su po 100 microF nabijani na 350 V, Thyodul je 60 A, trafo je prijenosnog odnosa 1 : 20.

Pojasni ovu tvrdnju, da nisi malo pretjerao?

-----------------------------------------------

A jebi ga, zavisi koja baterija i koji sat, ali gle za najmanju alkalnu baterijicu, sto stane pod nokat ima 30 mAh i 1,5V sto u energiji iznosi 0,045 wat sati = 162 watsekude ili joula, i to je 3 puta vise od 50 joula.

Trazenih 1000 puta vise - 50 000 joulea = 13,888 watsati, bi postigla recimo litijeva jednocelijska baterijica koja ima 4v i 3,5 Ah, (4 x 3,5 = 14 Wh ) a to je baterijica velicine onakve kao u ajfonima, pazi u ajfonima su punjive pa imaju samo oko 2 Ah.

Nedostaje inverzno polarizirana dioda. I bilo bi nepraktièno puniti kondenzator preko otpornika iz dva razloga: vremenska konstanta 1000 ohm i

1000 microF je 1 sek ¹to znaèi da bi se za 1 sek kond nabio samo na oko 220 V, a uz to otpornik bi trebao biti snage oko 50 W ¹to je nepotrebno bacanje energije.

----------------------------------- RC= 1 ms !!!

ohm i

na oko 220

bacanje

Petre, dajem ti jo¹ jednu ¹ansu, pa ti si bar dobar matematièar i fizièar. Onda, mo¾e li ipak 1 sek?

Petre, dajem ti jo¹ jednu ¹ansu, pa ti si bar dobar matematièar i fizièar. Onda, mo¾e li ipak 1 sek?

Molim oprostenje, racunao sam sa 1 mikrofarad.

Nego, nece se ni taj otpornik grijat, pod uvjetom da cesto ne okidas sa pulsevima. Mozes li izracunat na koliko stupnjeva ce se zagrijat dok nabija kond ako je masa keramièkog otpornika 20 grama a temperatura ambijenta i otpornika prije punjenja 25 stupnjeva. :-))))))))))))

Punjenjem konda preko otpornika bilo koje vrijednosti uvijek se oslobaða ista kolièina energije na otporniku i ne ovisi o otporu.

E j..i ga, prijatelju :(

OK, ovo je lapsus.

sa

Ali ova tvrdnja je glupost. Pri prvom ukljucenju otpornik od recimo 1 W vrisnuo bi u trenu, sigurno ne bi izdr¾ao disipaciju 50 J energije. Impulsi slijede svaku sekundu, a po¹to kondenzator izbija¹ prije nego je postigao napon izvora, disipirana snaga biti æe i veæa od 50 W.

oslobaða

Potpisujem.

OK, ovo je lapsus.

Ali ova tvrdnja je glupost. Pri prvom ukljucenju otpornik od recimo 1 W vrisnuo bi u trenu, sigurno ne bi izdr¾ao disipaciju 50 J energije. Impulsi slijede svaku sekundu, a po¹to kondenzator izbija¹ prije nego je postigao napon izvora, disipirana snaga biti æe i veæa od 50 W.

Potpisujem.

------------------------------ energija 50 joula ce povecat temperaturu otpornika mase 20 grama za 3 stupnja. i to je daleko od kriticnog. u shemi pise puls, a ne impulsi, puls je jednokratna promjena konstantne velièine.

Tocno. Bas me je zanimalo kolika je masa otpornika od 1 W pa sam ga vagnuo, ima oko 0,8 g. Znaci, njemu bi jedan impuls od 50 J podigao remperaturu za oko 75 stupnjeva C, ocito bi i on prezivio - osim ako ga lokalno pregrijavanje ne bi ubilo.

Pise i 1 Hz :)